1.REGISTRACIJA PREDUZECA

Osnivanje Novog Preduzeća

Nakon što odlučite da osnujete novo preduzeće za transakcije međunarodne trgovine morate doneti odluku o formi vašeg preduzeća. Forma ili struktura vašeg preduzeća je od važnosti zbog poreza i za određivanje vaše odgovornosti u slučaju tužbe ili druge vrste spora. Nakon izbora forme preduzeća morate registrovati novo preduzeće. Ovaj deo objašnjava neophodnu formu i korake za pokretanje novog preduzeća, uključujući i registraciju.

Vrste Preduzeća

Ispod je kratko objašnjenje različitih vrsta preduzeća na Kosovu. Možda biste želeli da se konsultujete sa svojim pravnim savetnicima i knjigovođama prilikom odabira poslovnog oblika za vaše međunarodne trgovinske aktivnosti:

Samostalno preduzeća

Kod samostalni preduzeća vlasnik ima neograničenu odgovornost za sve dugove društva. Društvo ima službeni naziv ili uključuje zakonito prezime vlasnika i uključuje skraćenicu “S. P. “

Generalno partnerstvo

Kod opšteg partnerstva svi partneri snose neograničenu solidarnu i pojedinačnu odgovornost za sve dugove i druge obaveze društva. Kolektivno društvo (partnerstvo) ima naziv u kojem se može nalaziti ime jednog ili više partnera, stavljajući ispred ili na kraju skraćenicu “O. P. “

Ograničeno partnerstvo

Kod društava osim “neograničenih“ partnera (partneri koji su bez ograničenja pojedinačno i zajednički odgovorni  za dugove preduzeća) učestvuju i „ograničeni“ partneri ili oni partneri koji snose odgovornost za obaveze preduzeća do mere vrednosti njihovog doprinosa u opštem kapitalu. Takvo društvo ima naziv u kojem može biti uključeno ime jednog ili više partnera i stavljajući ispred ili na kraju skraćenicu “O. P. “.

 

Društva sa ograničenom odgovornošću (D. O. O.)

Društvo sa ograničenom odgovornošću su društva koja su osnovala jedan ili više osnivača i koja snose odgovornost  za sve svoje dugove  i ostale obaveze sa svim sredstvima. Društvo sa ograničenom odgovornošću ima naziv u kojem može biti uključeno ime jednog ili više partnera i stavljajući ispred ili na kraju skraćenicu „D. O. O.“.

KARP može da registruje društvo sa ograničenom odgovornošću bez potrebe obezbeđivanja dokaza o uplati kapitala.

Deoničarska društva (D. D.)

Deoničarska društva su ona društva čiji se kapital deli na deonice i deoničari snose odgovornost samo do granice vrednosti njihovog doprinosa. Društvo može imati jednog ili više deoničara. Društvo ima naziv ispred ili iza kojeg se postavlja skraćenica „D. D.“. Iznos osnivačkog kapitala je najmanje 10.000 evra.

Strana kompanija

Može se registrovati kao:

– Ogranak stranog poslovnog društva – podrazumeva registrovani entitet na Kosovu radi ostvarivanja legitimne privredne aktivnosti od strane strane kompanije za trgovanje sa inostranstvom osnovane prema zakonu nadležnosti van Kosova. Nakon registracije, ona ima sva prava i obaveze stvorene prema važećem zakonu. Ime treba napisati „OGRANAK NA KOSOVU“ ili skraćenica „O. K“.

 – Strano preduzeće takođe može biti registrovano kao kancelarija za predstavnistvo stranog poslovnog društva na Kosovu. Službeno ime treba da sadrži puno ime stranog poslovnog društva sa prilogom “ Predstavništvo na Kosovu“ ili skraćenica „P. K“.

Poljoprivredne zadruge

Poljoprivredna zadruga je poslovno društvo osnovano od strane fizičkih ili pravnih lica koji svi moraju biti poljoprivrednici koji svojom imovinom doprinose u akcionarskom kapitalu. Poljoprivrednu zadrugu osniva najmanje pet (5) poljoprivrednika koji su potpisnici obaveza. Zadruga se ne može osnovati bez kapitala niti može funkcionisati bez kapitala. Kapital se deli na akcije jednake vrednosti uz minimalnu vrednost od 10€. Direktor ne može biti član zadruge.

Registrovanje Vašeg Novog Preduzeća

Nova preduzeća na Kosovu se moraju registrovati pri kosovskoj Agenciji za registraciju biznisa (KARB). Poslovna društva se mogu osnovati i registrovati na Kosovu za bilo koju zakonitu svrhu i mogu sprovoditi bilo koju zakonsku aktivnost navedenu u nomenklaturi kodova aktivnosti.

Kodovi su brojevi koji se slažu sa aktivnošću preduzeća koje želite da otvorite. Obrasci koje treba popuniti za otvaranje preduzeća imaju poseban odeljak u kojima je potrebno da unesete kodove (sa leve strane) i pismeni opis (sa desne strane) preduzeća. Lista kodova se može naći na internet stranici kosovske Agencije za registrovanje biznisa na https://arbkonline.rks-gov.net/ . Kodovi se sastoje od četiri cifre.

Kosovska Agencija za registrovanje biznisa (KARB) registruje sva nova preduzeća, modifikuje podatke preduzeća i zatvara preduzeća, izdaje potvrde o registraciji uz certifikate fiskalnog broja, certifikate za porez na dodatu vrednost, certifikate za uvoz-izvoz i daje informacije i besplatne obrasce.

Sledeća vrsta preduzeća se može registrovati u KARB: pojedinačna preduzeća, opšta partnerstva, ogranicena partnerstva, društva sa ograničenom odgovornošću, deoničarska društva, strane kompanije i poljoprivredne zadruge.

Pošto se svaka od njih razlikuje po zakonskim obavezama, takođe se razlikuju i dokumenta za njihovo osnivanje. Vi ste dužni da popunite odgovarajući obrazac na osnovu vrste preduzeća koje želite da osnujete. Nova preduzeca mogu se registrovati i online na https://arbkonline.rks-gov.net/

KARB

Adresa: Ul. „Muharrem Fejza“ b.b.  Lagjja e Spitalit

Priština, Republika Kosovo
 
 

2.DOBIVANJE CERTIFIKATA I DRUGIH DOZVOLA

Uverenje za Porez Na Dodatnu Vrednost-Pdv

Prema važećem zakonu, svaki privredni subjekt koji planira uvoz ili izvoz mora biti registriran za PDV. Zahtev za dobijanje certifikata za PDV može se podneti u kancelarijama Poreske uprave Kosova u Prištini (vidi adresu ispod)

PAK

Bivša zgrada Germia, trg „Skenderbeu“ Bulevar „Majka Tereze b.b Priština, Republika Kosovo

Ako je privredni subjekt registrovao svoju aktivnost u drugim delovima Kosova, onda se može prijaviti drugim regionalnim centrima PAK-a, koji posluju u:

Prizren
Pec
Uroševac
Gnjilane
Mitrovica, i
Đakovica

Za više informacija posjetite: www.atk-ks.org

Licenciranje

Ne primjenjuje se licenca za uvoz ili izvoz ovog proizvoda

Registracija u Carinu Kosova

Nakon dostavljanja certifikata o registraciji i PDV, ekonomski subjekat treba da zatraži od carine Kosova da aktivira njihove podatke u elektronskom sistemu Carine Kosova – ASYCUDA Vorld

Carina Kosova

Adresa:
Direkcija Carine

Ul. Rexhep Krasniqi, b.b. Pristina 10000

CARINSKE PROCEDURA NA IZVOZ

„Carinska procedura“ je zakonska mera kojom se omogućava oslobađanje robe iz „carinske kontrole“. Carinska kontrola se odnosi na mere koje se primenjuju kako bi se osiguralo poštovanje zakona i propisa Republike Kosovo, koji se odnose na uvoz, izvoz ili tranzit robe.

Bez obzira na carinsku proceduru koju trgovac želi da primeni za pošiljku, neophodno je popunjavanje deklaracije robe za carinjenje od strane uvoznika ili izvoznika (ili ovlašćenog predstavnika) i podnošenje Carini Kosova kako bi se pošiljka oslobodila carinske kontrole.

U pripremi deklaracije robe za carinjenje, trgovac prvo treba odrediti i prijaviti koja će se carinska procedura deklarisati za dalju obradu robe. Pripremi carinskih procedura, koje se mogu primeniti na pošiljku robe obuhvataju, između ostalog, uvoz, izvoz, tranzit, privremeni uvoz, skladištenje, pretovar, ponovni izvoz, povraćaj dažbina i domaću preradu.

PREDSTAVNICI TREĆE STRANE

Za realizaciju međunarodne komercijalne transakcije na Kosovu, bilo za uvoz, izvoz ili tranzit robe, trgovačke kompanije će trebati angažovanje predstavnika treće strane koji će ih zastupati u procedurama predviđenim u graničnim službama kao što su carine, Granična policija, Agencija za hranu i veterinu, itd. Ovi predstavnici su poznati kao špediteri ili agenti za carinjenje. Na Kosovu za sada postoji više od 100 preduzeća koja se bave carinskim posredništvom i 500 pojedinačnih carinskih posrednika. Većinu carinskih posrednika predstavlja Udruženje carinskih posrednika koje je vezano sa Privrednom komorom Kosova. Nivo profesionalizma i stručnosti carinskih posrednika se razlikuje tako da prilikom pretrage za posrednikom koji će delovati kao vaš agent za carinjenje trebate veoma pažljivo proveriti njihovo iskustvo i ugled. Tarife za usluge carinskih posrednika se pojedinačno pregovaraju i zasnovane su na količini trgovine, broju predmeta listiranih na računu, složenosti transakcije i sličnom.

Drugi predstavnici treće strane koji su od suštinske važnosti za uređivanje detalja međunarodnog transporta robe su poznati kao špediteri. Špediteri su stručnjaci u odnosu na razne prevozne aranžmane koji se moraju preduzeti kako bi se roba transportovala kamionom, železnicom, okeanom ili vazduhom (ili nekom kombinacijom ovih multi-modalnih prevoza od izvoznika do uvoznika. Oni će vas posavetovati u vezi cene i vremenskih rokova raznih opcija transporta i onda urediti posebne prevozne aranžmane za vas i nabaviti odgovarajuća osiguranja. Veoma često isto preduzeće predstavnika treće strane pruža usluge carinsko posredništva i špedicije. Nekoliko velikih međunarodnih špedicija deluje na Kosovu. Tarife za špediciju se određuju na osnovu kontejnera i na osnovu težine i volumena pošiljke, vreme u godini i sličnom.

DEKLARISANJE IZVOZA

Izvozne deklaracije mogu se podneti carinskoj ispostavi koja je odgovorna da nadgleda mesto u kome je smešten izvoznik ili carinsku ispostavu u kojoj se roba pakuje ili tovari za izvoz.

Odobrenje za izvoz izdaje se od strane Carine pod uslovom da data roba napusti Kosovo u istom stanju kao u vreme podnošenja i prihvatanja izvozne deklaracije.

Izvoznik podrazumeva osobu na čije ime se vodi izvozna deklaracija i koji je vlasnik robe ili ima slično pravo raspolaganja robom u vreme podnošenja deklaracije Carini. U slučajevima u kojima slično pravo raspolaganja robom pripada licu sa sedištem van Kosova, u skladu sa ugovorom prema kome se vrši izvoz, ugovorna strana na Kosovu smatraće se izvoznikom.

 Bliže informacije o deklarisanju izvoza

U slučajevima u kojima se izvozne formalnosti iz bilo kog razloga ne završe u carinskoj ispostavi odgovornoj za nadzor mesta u kome se nalazi sedište izvoznika ili gde se roba pakuje ili tovari u izvoznu pošiljku, carinska ispostava kojoj je podneta carinska deklaracija podnosi kopiju Jedinstvene Carinske deklaracije (JCI) prvopomenutoj carinskoj ispostavi.

U slučajevima u kojima se carinska deklaracija radi na osnovu JCI-a, koriste se 1, 2. i 3.  primerak. Carinska ispostava kojoj je podneta izvozna deklaracija (carinarnica za izvoz) overiće rubriku A i, u slučajevima u kojima je to odgovarajuće, popuniće rubriku D. Pri odobravanju oslobođenja robe, ona zadržava 1. i 2 primerak a 3. primerak vraća odnosnom licu.

  1. primerak SAD-a i robe puštene za izvoz daje se na uvid carinskoj ispostavi pri izlasku.

Izlazna carinska ispostava, u slučaju robe koja se izvozi:

  • železnicom, poštom ili avionom, podrazumeva carinsku ispostavu koja je nadležna za mesto na kome se roba preuzima u skladu sa jednostrukim prevoznim ugovorom u drugu zemlju putem železničkih, poštanskih ili avio kompanija;
  • putem vodova i električne energije, podrazumeva ispostavu u kojoj je smešteno sedište izvoznika;
  • drugim sredstvima ili okolnostima koje nisu obuhvaćene tačkama (a) i (b), podrazumeva poslednju carinsku ispostavu pre nego što roba napusti Kosovo.

Izlazna carinska ispostava potvrdiće da li roba data na uvid odgovara onoj koja je deklarisana i nadgledaće njihov fizički odlazak.  U slučajevima u kojima deklarant navede ‘RET-EXP’ u rubrici 44 ili ukaže na bilo koji drugi način da želi da mu se vrati 3. primerak, data carinska ispostava potvrdiće fizički odlazak robe odobrenjem na poleđini 3. primerka i daće dati primerak licu koje ga je dalo na uvid ili, kad to nije moguće, posredniku imenovanom u rubrici  50 sa sedištem u okrugu izlazne ispostave, kako bi se vratili deklarantu. Odobrenje će biti u obliku pečata koji prikazuje ime ispostave i datum.

U slučaju  podeljenog izvoza, odobrenje se daje samo za robu koja je zaista izvezena.  U slučaju podeljenog izvoza preko nekoliko carinskih ispostava, izlazna carinska ispostava kojoj je dat na uvid 3. primerak, po dobijanju odgovarajuće obrazloženog zahteva, overava kopiju 3. primerka za svaki deo robe u pitanju, sa ciljem da se isti da na uvid narednoj relevantnoj izlaznoj ispostavi.  Original 3. primerka nosiće i zabelešku o tome.

U slučajevima u kojima izlazna carinska ispostava utvrdi da roba nedostaje, službenici isto beleže u deklaraciji koja im je data na uvid i obaveštavaju izvoznu carinsku ispostavu.

U slučajevima u kojima izlazna carinska ispostava utvrdi da roba premašuje deklarisanu količinu, ona odbija izlazak ove robe sve dok se ne završe izvozne formalnosti.

Kada carinska ispostava utvrdi da postoje nepoklapanja u prirodi robe, ista odbija robu sve dok se ne završe izvozne formalnosti i istovremeno obaveštava izvoznu carinsku ispostavu.

Kada se radi o robi koja se šalje u drugu zemlju ili kada govorimo o izlaznoj carinskoj ispostavi u tranzitu, ispostava polaska overava 3. primerak u skladu sa paragrafom 3 i daje ga nazad deklarantu nakon stavljanja reči ‘Izvoz’, crvenim slovima, na sve primerke tranzitnog dokumenta ili bilo kog drugog dokumenta koji ga zamenjuje. Izlazna carinska ispostava proverava fizički izlazak robe.

U slučajevima u kojima se roba podložna sporazumu o oslobađanju od akcize šalje u neku drugu zemlju pod propratnim administrativnim dokumentom predviđenom Zakonom o akcizama, izvozna carinska ispostava overava 3. primerak SAD-a u skladu sa paragrafom 3 i vraća ga deklarantu, nakon što unese reč ‘Izvoz’ crvenim slovima i stavi pečat pomenut u paragrafu 3 na sve primerke propratnog administrativnog dokumenta.

Propratni dokumenat poziva se na 3. primerak SAD-a i obratno.

Izlazna carinska ispostava nadgleda fizički izlazak robe i vraća sapotpisniku overeni primerak propratnog administrativnog dokumenta koji mu je namenjen.

Izvozna carinska ispostava može zatražiti od izvoznika da pruži dokaz da je roba napustila Kosovo.

Usmene deklaracije mogu se dati samo pri izlaznoj carinskoj ispostavi.

U slučajevima u kojima roba napusti Kosovo bez izvozne deklaracije, data deklaracija mora se podneti retrospektivno od strane izvoznika pri carinskoj ispostavi nadležnoj za mesto u kome se nalazi njegovo sedište.

Prihvatanje ove deklaracije zavisi od toga da li je izvoznik, dao na uvid, na način zadovoljavajući za odnosnu carinsku ispostavu, dokaze koji se tiču prirode i količine robe u pitanju i okolnosti pod kojima je ova roba napustila Kosovo. Kancelarija takođe odobrava 3. primerak SAD-a.

Retrospektivno prihvatanje deklaracije ne isključuje bilo kakve važeće kazne.

U slučajevima u kojima roba čiji je izvoz dozvoljen ne napusti Kosovo, izvoznik odmah obaveštava izvoznu carinsku ispostavu. 3. primerak relevantnog SAD-a vraća se datoj ispostavi.

U slučajevima u kojima promena u prevoznom ugovoru dovodi do toga da se na Kosovu okonča prevozna operacija koja je inače trebalo da se okonča van Kosova, kompanije ili organi u pitanju mogu izvršiti izmenjeni ugovor samo uz saglasnost izlazne carinske ispostave, u slučaju tranzitne operacije, ispostave polaska.  U ovom slučaju vraća se 3. primerak.

DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA IZVOZ

Dva dokumenta (2) potrebna su za izvozne transakcije:

  • Carinska robna deklaracija (Vidi primer obrasca u Aneksu 16 Administrativnog uputstva br. 11/2009), i
  • Komercijalna faktura.
  • Pored toga, zemlja uvoza može zahtevati sertifikat o poreklu a sertifikat je potreban takođe i ukoliko se radi o strateškoj robi.

Pružanjem preciznijih informacija o komercijalnim fakturama, izvoznici će biti u boljoj mogućnosti da urede brže carinjenje prilikom otpravljanja robe sa Kosova u inostranstvo i unutrašnje carinjenje robe kada je roba namenjena uvozu.

Carinska izvozna deklaracija (JCI) može se podneti bilo kojoj carinskoj ispostavi na Kosovu, bez obzira na to gde će se roba izvesti.  Izvozna deklaracija može se podneti kad god a Carina Kosova može prihvatiti da je roba data na uvid Carini pri podnošenju deklaracije.

Carinske izvozne deklaracije uobičajeno se podnose u elektronskom i štampanom formatu Carini Kosova tokom radnih dana i radnog vremena.  Međutim, Carina, na zahtev i trošak izvoznika, dpzvoljava da se deklaracija podnese i van imenovanih dana i vremena.  Specijalne provizije mogu se naplatiti za ovu uslugu van uobičajenog radnog vremena i primenjuju se kako bi se isplatili dodatni troškovi u vezi sa pružanjem ove usluge.

Carinska izvozna deklaracija mora se popuniti korišćenjem adekuatnim kodovima koji su u Aneksu 19 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o carini”.

Izvoznik ili špediter mora podneti izvoznu deklaraciju bilo kojoj ovlašćenoj carinskoj ispostavi gde mogu ili gde žele da daju robu na uvid.

Izvozna deklaracija nakon toga koristi se kao tranzitni dokumenat, koji će obuhvatiti kretanje robe od terminala (gde je podneta izvozna deklaracija) do izlaznog graničnog prelaza.  IT sistem ASYCUDA World koji Carina koristi ima opciju pod nazivom “izvozno odobrenje” kojim carinici na graničnom prelazu potvrđuju da je roba napustila teritoriju Kosova.

Sofistikovaniji pristup takođe je omogućen sistemom ASYCUDA, koji podrazumeva korišćenje postupka IT (i garantnih računa), kako bi se pokrilo kretanje robe (deklarisane za izvoz) od carinskog terminala do izlaznog graničnog prelaza. U ovom slučaju, IT se stvara automatski sa ocenjene izvozne deklaracije i mora se zatvoriti na izlaznom graničnom prelazu.  Čak i u ovom slučaju, operacija “odobravanja izvoza” obavlja se od strane Carine.

Jedinstvena Carinska Isprava

Certifikat EUR1

Certifikat za granicnu fitosanitarnu kontrolu

CMR