CARINSKA SKLADIŠTA

Iz niza različitih razloga, uvoznik možda neće imati neposrednog kupca za robu, te može isplanirati da ponovo izveze robu ili možda nije upoznat kako će roba biti uklonjena.  U ovakvim situacijama, možda bi išlo u korist uvoznika da uskladišti robu u skladištu čime prestaje primena carinskih dažbina i poreza. Najbolja je međunarodna praksa da se mere koje uređuju skladištenje robe u carinskim skladištima i da se popisivanje uskladištenog materijala i računovodstvo vrše pod prisnim nadzorom carinske uprave.  Skladišta mogu biti javna (otvorena za robu svih trgovaca) ili privatna (kojima upravlja konkretan trgovac).  Većina carinskih uprava zahteva da operateri carinskih skladišta zahteva garanciju (finansijsku garanciju).

“Carinsko skladištenje” podrazumeva carinski postupak kojim se roba može čuvati na mestu koje je usvojeno i odobreno od strane Carine Kosova, u očekivanju isplate bilo kakvih carinskih dažbina ili poreza na datu robu.  Postupak carinskog skladištenja podrazumeva režim obustave koji služi da se olakša trgovina, u kome se isplata dažbina i poreza odlaže sve dok uvoznik treba robu na Kosovu.  Postupak carinskog skladištenja razlikuje se od postupaka koji se odnose na privremeno skladištenje, privremeni uvoz i spoljnu preradu.

PRIVREMENI UVOZ I SKLADIŠTENJE

Privremeni uvoz podrazumeva da se roba može koristiti na Kosovu bez dozvole ili dažbina ili PDV-a u skladu sa određenim uslovima i da se nakon toga može ponovo izvesti u istom stanju u kome je bila pri uvozu. Privremeno uskladištena roba čuva se samo na mestima odobrenim od strane Carine Kosova u skladu sa uslovima predviđenim od strane Carine.  Carina Kosova može zahtevati od lica koje poseduje robu da pruži garanciju (finansijsku garanciju) sa ciljem obezbeđivanja isplate bilo kakvih carinskih prihoda kako bi se roba odobrila za carinsku kontrolu.

Privremeno skladištenje podrazumeva carinski postupak koji se primenjuje pri dolasku uvezene robe na Kosovo i njenom podnošenju Carini Kosova na carinjenje.  Uvezena roba treba da se čuva u “privremenom skladištu”, u očekivanju carinjenja za ulazak u zemlju.  Pravna nadležnost za privremeno skladištenje uvezene robe predviđena je članovima 54 do 57  Zakona o Carini.  Sve dok uvezena roba ne bude dodeljena za carinsku obradu ili upotrebu, ova roba, nakon što se daje na uvid Carini, ima status “privremeno uskladištene robe”.

 

Roba u privremenom skladištu može se čuvati na mestima odobrenim od strane Carine Kosova pod uslovima predviđenim od strane Carine.  Carina Kosova može zahtevati da lice koje poseduje datu robu pruži garanciju (finansijsku garanciju) sa ciljem obezbeđivanja isplate bilo kakvih carinskih prihoda za puštanje robe u promet nakon carinske kontrole.

U slučajevima usvajanja stalnih mesta za čuvanje robe u privremenom skladištu, kao što su ‘privremena skladišta’.

Roba se može čuvati u privremenom skladištu na osnovu skraćene deklaracije.  Međutim, Carina Kosova može zahtevati da se podnošenje deklaracije za konkretnu robu izvrši na uobičajeni način i u uobičajenom formatu, u slučaju da se na skraćenoj deklaraciji navedu nedovoljne informacije.

Članovi 96 do 98 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se predviđaju odredbe za primenu Zakona o Carini” pružaju detaljne informacije o privremenom skladištenju robe (vidi strane 57 i 58 AU).

Kako bi se obezbedila delotvorna primena carinskih kontrola, Carina Kosova može, u slučajevima u kojima ne upravlja sama privremenim skladištem, zahtevati da:

  • – privremena skladišta budu dvostruko zaključana, sa time da je jedan ključ drži u posedu carinika Carine Kosova a drugi u rukama operatera privremenog skladišta; i da
  • – lice koje upravlja privremenim skladištem vodi evidenciju skladišta koji omogućava da se proprati kretanje robe.

Roba u privremenom skladištu može uobičajeno biti podložna samo oblicima rukovanja koji su osmišljeni tako da se roba sačuva u nepromenjenom stanju a da se ne promeni njen izgled ili tehničke karakteristike.

PRIVREMENI UVOZ

Određena roba može se doneti na Kosovo na privremenoj osnovi a da se za to ne plaćaju dažbine i porezi. Ova roba poznata je pod nazivom privremeni uvoz. Privremeni uvoz podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim uvoznik izjavljuje da se određena roba donosi na Kosovo na ograničeni vremenski period i u posebnu namenu, nakon čega će se ova roba izvoziti. Na primer, postupak privremenog uvoza može se upotrebiti za robu kao što je velika kapitalna mašinerija koja su uvozi za konkretnu jednostruku upotrebu na Kosovu (npr. mašinerija za gradnju puteva), u kojima bi isplata potpunih dažbina i poreza na uvezenu mašineriju učinila da redovan ili stalan uvoz bude ekonomski neizdvoljiv.

 

“Najbolja Međunarodna praksa” je da se zahteva garancija (finansijska garancija) u vezi sa dozvoljavanjem privremenog uvoza. Sa tim u vezi, jedan od najvažnijih međunarodno prihvaćenih sistema za dozvoljavanje privremenog prijema robe jeste ATA karnet. Isti se oslanja na međunarodni lanac garantnih organizacija koje predviđaju garantna sredstva za bilo koje dažbine i poreze u posedu u slučaju da se privremeno uvezeni artikli ne izvezu ponovo na propisan način u predviđenom vremenskom roku. Jedan broj međunarodnih konvencija predviđa kartner ATA, od kojih je poslednja Konvencija iz Istambula. Međutim, Kosovo nije potpisnik nijedne od ovih konvencija te carinske finansijske garancije nisu u potpunosti razrađene na Kosovu.

Pravna osnova za privremeni uvoz robe na Kosovo predviđena je članovima 140 do 147 Zakona o Carini i članovima 329 i 330 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini” (vidi stranu 165 Administrativnog uputstva).

Postupak privremenog uvoza omogućava da se na Kosovu upotrebi, potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina i ne podlaganjem merama komercijalne politike, uvezena roba namenjena ponovnom izvozu, sve dok uvezena roba ne bude podložna bilo kakvim izmenama, sem normalne akumulacije usled njihovog uobičajenog korišćenja.

Ovlašćenje za privremeni uvoz može se dati na zahtev lica koje koristi robu, organizuje njenu namenu ili je odgovoran za uvoz.

 

Carina Kosova odbiće da ovlasti primenu postupka privremenog uvoza u slučajevima u kojima je nemoguće obezbediti da se uvozna roba može identifikovati u svrhu fiskalne kontrole kako bi se dokazalo da je roba privremeno upotrebljena na Kosovu i izvezena nakon toga.   Nezavisno od toga, Carina Kosova može ovlastiti primenu postupka privremenog uvoza a da prethodno ne obezbedi identifikovanje robe, u slučajevima u kojima, imajući u vidu prirodu robe ili operacija koje treba da se sprovedu, odsustvo mera identifikacije ne dovodi do bilo kakvih  mera zloupotrebe postupka.

Carina Kosova predviđa period u okviru koga se uvezena roba može ponovo izvesti ili se za nju može dodeliti novi carinski postupak ili namena.  Ovaj period mora biti dovoljno dug da se postigne cilj ovlašćivanja upotrebe.  Maksimalni vremenski period tokom koga roba može biti podložna privremenom uvoznom postupku uobičajeno traje 24 meseca.  Međutim, Carina Kosova može utvrditi kraće vremenske periode uz saglasnost relevantnih lica, i ukoliko to dozvoljavaju vanredne okolnosti Carina može, na zahtev odnosnog lica i u razumnim ograničenjima, produžiti privremene periode kako bi se dozvolilo korišćenje robe.  “Vanredne okolnosti” podrazumevaju bilo koji događaj kao čiji rezultat se roba mora upotrebiti u narednom periodu kako bi se ispunila svrha privremene uvozne operacije.

Carina Kosova pobrinuće se da ukupan period u kome će roba biti podložna merama privremenog uvoza u istu svrhu i pod odgovornošću istog nosioca ne premašuje 24 meseca, čak i u slučajevima u kojima se ove mere primenjuju od strane subjekta zarad posledičnog sporazuma i posledično ponovo unose u zemlju za privremeni uvoz.  Međutim, na zahtev imaoca, ovaj vremenski period može se produžiti na period tokom koga roba nije korišćena, u skladu sa uslovima koje isti predviđa.  Carina Kosova osiguraće da ukupan period u sklopu koga roba bude predmet postupka privremenog uvoza za i pod odgovornošću istog imaoca ne prekorači 24 meseca, čak i u slučajevima u kojima se ove mere primenjuju shodno deklaraciji predviđenoj drugim posledičnim sporazumom ili se ponovo deklariše za privremeni uvoz.  Međutim, na zahtev imaoca, Carina Kosova može produžiti ovaj vremenski period za vreme tokom koga se ova roba ne koristi, u skladu sa uslovima koje predvidi.

Roba koja je predmet postupka privremenog uvoza mora ostati u istom stanju (ne sme se dalje prerađivati ili proizvoditi itd).

Opravka i održavanje, uključujući remont i prilagođavanje ili mere za očuvanje robe ili obezbeđivanje da ista ispuni tehničke zahteve za upotrebu u skladu sa postupcima za privremeni uvoz treba da budu prihvatljivi.

Aneks 35 E Administrativnog uputstva br. 11/2009 predviđa Prijavni obrazac za ovlašćivanje privremenog uvoza.

DOMAĆA PRERADA

Domaća prerada predstavlja carinski postupak u skladu sa kojim se privremeni prijem uvezene robe na Kosovu, uslovno oslobađa od uvoznih dažbina i poreza, u očekivanju ponovnog izvoza u utvrđenom vremenskom periodu, po završetku proizvodnje, prerade ili popravke.

Postoji jedan broj pogodnosti koje proizilaze iz postupka domaće prerade.  Najvažnija od njih jeste mogućnost proizvodnje ili prerade robe sa finansijskim teretom plaćanja carinskih dažbina i poreza. Pogodnost po Vladu podrazumeva povećanu privrednu delatnost koja proizilazi iz proizvodnje ili prerade robe, ojačavanje konkurentnosti kosovskih industrija.  Postupak domaće prerade obuhvata ne samo opštu trgovinsku preradu već i situacije u kojima strani potrošač i dalje ostaje vlasnik uvezene robe.

Konkretne odredbe koje se odnose na domaću preradu mogu se naći u članovima 118 i 119 Zakona o Carini.

Detaljniji podaci o postupcima u vezi sa domaćom preradom nalaze se u članovima 311 do 315  “Administrativnog uputstva br. 11/2009 kojim se predviđaju odredbe za primenu Zakona o Carini”.

Ovlašćenje za domaću preradu daje se od strane Carine Kosova samo u onim slučajevima u kojima podnosilac zahteva ima nameru da izvrši ponovni izvoz ili izvoz proizvedene robe ili obeštećujućih proizvoda.  Ovlašćenje predviđa sredstva i metode identifikovanja uvezene robe i obeštećujućih proizvoda i predviđa uslove za odgovarajući rad korišćenjem ekvivalentne robe.  Ovakve metode identifikacije ili uslovi mogu obuhvatiti pregled evidencije.

Carina Kosova može ovlastiti operacije prerade samo ukoliko:

  • se može zaključiti da će se prerađeni proizvodi dobiti iz uvezene robe;
  • ne bi bilo ekonomski izvodljivo da se proizvedena roba vrati u svoje prvobitno stanje, i
  • upotreba postupka omogući da se aktivnosti prerade sprovedu ili da se primene na Kosovu a da se ne oštete suštinski interesi proizvođača slične robe na Kosovu.

Za detaljnije informacije o tome kako se ekvivalenti i obeštećujući proizvodi tretiraju u skladu sa suspanzivnim režimima dažbina na Kosovu, molimo vas stupite u kontakt sa Odeljenjem za carinske postupke sa ekonomskim uticajem, pri Carini Kosova (informacije pružene u tabeli na početku ovog dela).

STRANA PRERADA

Strana prerada podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim roba koja je u slobodnom prometu na Kosovu može biti privremeno izvezena za proizvodnju, preradu ili popravku u inostranstvu i ponovo uvezena potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina i poreza.

Obeštećujući proizvodi koji proizilaze iz stranog postupka prerade mogu se uvesti ukupnim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina i poreza. Shodno tome, nasuprot robi predviđene potpunim izvoznim postupkom, roba u slobodnom prometu na Kosovu koja se privremeno izvozi u sklopu postupka strane prerade, po vraćanju na Kosovo (nakon što je popravljena, proizvedena ili uključena u drugu robu) i dalje se smatra robom u slobodnom prometu u smislu dažbina i poreza koji na nju ne važe.

Postupak strane prerade zahteva da roba bude podložna odgovarajućim merama identifikacije koje omogućavaju da se predvidi da su obeštećujući proizvodi dobijeni u potpunosti ili delimično iz privremeno izvezene robe. Od presudnog je značaja da se pri izvozu ova roba prijavi za postupak strane prerade kako bi Carina moga da primeni potrebne mere kontrole.

Konkretne odredbe koje se odnose na stranu preradu nalaze se u članovima 148 do 162 Zakona o Carini.

Detaljnije informacije o stranoj preradi pružene su u članovima 360 do 362 “Administrativnog uputstva br.11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

 

U rezimeu, postupak strane prerade omogućava da se kosovska roba privremeno izveze sa Kosova kako bi bila podložna preradi a proizvodi koji proizilaze iz ovih operacija puste u slobodan promet potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina.

Privremeni izvoz kosovske robe podrazumeva primenu mera komercijalne politike i drugih formalnosti koje važe za izlazak kosovske robe sa Kosova.

Važe sledeće definicije:

  • ‘roba za privremeni izvoz’ podrazumeva robu koja je podložna postupku strane prerade;
  • ‘operacija prerade’ podrazumeva:
  1. – rad sa robom, uključujući njeno podizanje i sastavljanje ili usklađivanje iste sa drugom robom;
  2. – preradu robe; i

iii.         – opravku robe, uključujući njeno vraćanje i uređivanje.

  • ‘obeštećujući proizvod’ podrazumeva sve proizvode koji proizilaze iz operacije prerade;
  • ‘stopa prinosa’ podrazueva količinu ili procenat obeštećujućih proizvoda dobijenih iz prerade date količine privremeno izvezene robe.

Postupak strane prerade nije otvoren za robu koja potiče sa Kosova:

  • čiji izvoz dovodi do ponovne isplate ili doznačivanja uvoznih dažbina,
  • koja je, pre izvoza, puštena u slobodan promet uz potpuno oslobađanje od uvoznih dažbina usled njihove konačne namene, sve dok budu važili uslovi za dati izuzetak.

DAVANJE OVLAŠĆENJA

Ovlašćenje za korišćenje postupka strane prerade izdaje se na zahtev lica koje organizuje primenu operacije prerade.

Ovlašćenje se daje samo:

  • licima sa sedištem na Kosovu;
  • u slučajevima u kojima se smatra da je moguće utvrditi da su obeštećujući proizvodi proizašli iz prerade privremene izvozne robe;
  • u slučajevima u kojima ovlašćenje za upotrebu postupka strane prerade neće ozbiljno štetiti interesima kosovskih prerađivača (ekonomski uslovi).

Ovlašćenje predviđa sredstva i metode da se utvrdi da su obeštećujući proizvodi nastali iz prerade privremeno izvezene robe ili da se proveri da li su ispunjeni uslovi za korišćenje standardnog sistema razmene.

Data sredstva i metode podrazumevaju i korišćenje informativnog dokumenta predviđenog Aneksom 41 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”, i razmatranje relevantne evidencije od strane Carine Kosova.

U slučajevima u kojima priroda operacija prerade ne omogućava da se utvrdi da su obeštećujući proizvodi proizašli iz privremene izvozne robe, ovlašćenje se nezavisno od toga, može dati u odgovarajuće opravdanim slučajevima, pod uslovom da podnosilac zahteva može da pruži dovoljne garancije da roba koja je upotrebljena u operaciji prerade ima isti osmocifreni kod TARIK, isti komercijalni kvalitet i iste tehničke karakteristike kao i roba za privremeni izvoz.  U datim slučajevima, ovlašćenje predviđa uslove za korišćenje ovih aranžmana.

U slučajevima u kojima se zahtevaju aranžmani za popravku, roba za privremeni izvoz mora biti u stanju da se opravi a aranžmani se ne mogu upotrebiti da se poboljša tehničko funkcionisanje ove robe.

 

PROCESIRANJE POD CARINSKOM KONTROLOM

Prerada iz ugla carinske kontrole podrazumeva carinski postupak u skladu sa kojim je privremeno puštanje uvezene robe na Kosovo uslovljeno oslobođeno isplate uvoznih dažbina i poreza, čija prerada dovodi do stvaranja proizvoda koji su podložni uvoznim dažbinama važećim na uvezenu robu.

Aranžmani za preradu iz ugla carinske kontrole, važe na robu čija prerada vodi ka stvaranju proizvoda koji su podložni nižem iznosu uvoznih dažbina u odnosu na one koje se primenjuju na uvezenu robu.  Aranžmani takođe važe na robu podložnu operacijama koje imaju za cilj da data roba ispuni tehničke zahteve puštanja u slobodan promet na Kosovu.

Metoda utvrđivanja carinske vrednosti prerađenog proizvoda prijavljenog za slobodan promet predviđena je članom 327 gore pomenutog Administrativnog uputstva.

Konkretne odredbe koje se odnose na preradu u smislu carinske kontrole nalaze se u članovima 133 do 139 Zakona o carini.

Detaljnije instrukcije u vezi sa preradom u smislu carinske kontrole mogu se naći u članovima 327 i 328 “Administrativnog uputstva br. 11/2009 koje predviđa odredbe za primenu Zakona o Carini”.

 

 

 

POJEDNOSTAVLJENI CARINSKI POSTUPCI

Pojednostavljeni postupci sačinjavaju značajan deo moderne carinske administracije. Pojednostavljeni postupci mogu učiniti da carinska obrada uvezene robe bude mnogo manje komplikovana i, imajući u vidu vrstu postupka, manje vremenski zahtevna.

Glavna prednost koju nude leži u tome što prvobitno omogućavaju da se popuni deklaracija robe bez svih inače zahtevanih pojedinosti. Ispuštene pojedinosti treba da budu saopštene tek kasnije. U skladu sa prethodno dobijenim ovlašćenjima, ovi podaci mogu takođe biti iskombinovani za uvezenu robu u konkretnom vremenskom periodu na jednoobraznoj, dopunskoj deklaraciji a uvozne dažbine i porezi plaćaju se u jednom iznosu. Pojednostavljeni postupci (koji su ponekada i poznati pod imenom “lokalni postupci”) postoje sa namerom da se smanji vreme carinjenja prilikom uvoza i izvoza kao i troškovi za trgovce koji su poznati po dobrovoljnom poštovanju carinskih pravnih i regulatornih zahteva i koji su shodno tome klasifikovani kao oni sa “niskim nivoom rizika”.

Zakon o Carini Kosova (2008) odobrava primenu pojednostavljenog postupka u članu 80.  Zakon je izmenjen i dopunjen 2011. godine (Zakon br. 04/L-099) kako bi ovlastio dodatne pojednostavljene postupke u vezi sa ovlašćenim privrednim operaterima i upotrebe skraćenih deklaracija. Ovi dodatni  pojednostavljeni postupci još uvek nisu primenjeni.

Dodatne informacije o pojednostavljenim postupcima

U rezimeu, član 80 Zakona o carini predviđa sledeće:

“ Za pojednostavljene kompletiranja i formaliteta i postupaka sto vise je moguce , da se osigurava za pravno sprovodjenje postupaka , Carina moze prema uslovima predvidjenog sa Administrativnom Upustvom za sprovodjenje ovoga zakonika , da dozvoli:

  • Deklaracije od Člana 61 da ne sadrzava sve odredjene podatke shodno stavu 1 tog Člana, ili drugih predvidjenih dokumenata shodno stavu 2 da se ne udruze deklraciju.
  • Jedan komercijalni ili adminstrativni dokumenat koji se prati sa zahtevom da se postave pod carinskom postupku, da se postave umeso deklaracije predvidjeno Članom 66;
  • Za postavljane robe u carisnkom postupku u rijec sa datih podacima u evidenciju; u ovom slucaju Carina moze da pribegava zahtev za predstavljane robe u Carinu od strane deklaranata.

Pojednostavljena deklaracija , komercijalni dokumenat ili administrativni ili inuesenje podataka u evidenciju treba najmenaj da sadrzi podace za identifikaciju robe. Kada se unese podaci u evidenciju za robu, treba imati i datum unesenja podataka u evidenciju.”

Pojednostavljeni postupci zapravo predstavljaju usklađene obaveze, koje se mogu ponuditi na diskreciju lokalnog upravnika carinske ispostave, obično pošto trgovac i trgovinske transakcije ne nose nikakav ili nose veoma malu opasnost nepoštovanja ovih zahteva.  U nekim slučajevima, pojednostavljeni carinski postupci mogu imati oblik pojednostavljenih carinskih deklaracija.